U pogonima za preradu hrane račun za struju je obično među tri najveća mesečna troška. Hladnjače ne smeju da stanu, kompresori leti rade punom snagom, a privreda struju kupuje po tržišnim cenama na koje ne utiče. U Sremskoj Mitrovici, gradu koji decenijama živi od mesne industrije i prerade voća i povrća, ta priča je dobro poznata. Dobra vest: baš takvi pogoni od solara dobijaju najviše, jer se najveća potrošnja odvija preko dana, tačno kada elektrana na krovu najviše proizvodi. Solarni paneli za prehrambene pogone u Sremskoj Mitrovici zato nisu priča o zelenoj energiji, nego računica: koliko struje pogon može sam da proizvede u satima kada je najviše troši.
Zašto su solarni paneli zanimljivi prehrambenim pogonima?
Sremska Mitrovica živi od prerade hrane generacijama: mesna industrija po kojoj je grad nadaleko poznat, mlekare, pekare, prerada voća i povrća sa obronaka Fruške gore, sušare i skladišta po sremskim selima, od Laćarka do Kuzmina. Pogoni se razlikuju, ali problem im je zajednički: struja je među najvećim troškovima, bez obzira na maržu.
Malo koji pogon radi samo jednu smenu. I kada proizvodnja stane, hladnjače, ventilacija i deo opreme nastavljaju da rade. Zato solarni sistem ne mora da pokrije svu potrošnju da bi se isplatio: pametnije je da pokrije deo koji se sigurno troši svakog dana, nego da paneli popune ceo krov samo zato što mesta ima.
Hlađenje je jedan od ključnih potrošača
Ko radi sa rashladnim komorama, zna i bez merenja: hlađenje je najveći potrošač u pogonu. Kompresori i ventilatori vuku struju ceo dan, a vrhunac stiže krajem leta, kada krene otkup voća i povrća, komore se napune, a spoljna temperatura i dalje tera opremu da radi punom snagom.
Tu solarna energija za preradu hrane u Sremu ima najjaču kartu: elektrana najviše proizvodi baš u danima i satima kada hlađenje najviše troši. Zato su hladnjače na solarni pogon dobar primer primene, s tim da se i kod njih gleda stvarni režim rada kompresora, temperatura skladištenja i ukupna dnevna potrošnja.
Stabilniji troškovi proizvodnje
Prehrambeni pogon nema gde da štedi isključivanjem: roba mora na minus, rokovi ne čekaju, linija ide po planu.
Solarna elektrana ne skida pogon sa mreže, ali smanjuje količinu struje koja se od mreže kupuje dok sunce radi. Zato ušteda struje za proizvodne pogone u Sremskoj Mitrovici nije pitanje broja panela na krovu, već toga koliko od proizvedene struje pogon zaista potroši.
Kako solarni sistemi u Sremskoj Mitrovici mogu da smanje troškove prerade hrane?
Cilj nije da elektrana proizvede što više, nego da pogon potroši što više od onoga što ona proizvede. Kada se proizvodnja i potrošnja dobro poklope, struja sa krova ide pravo u kompresore, pumpe, ventilaciju i transportne trake, i svaki taj kilovat-sat je kilovat-sat koji nije plaćen snabdevaču.
Solar Spectrum zato prvo gleda račune i način rada pogona, pa tek onda krov. U planiranje ulaze postojeća potrošnja, karakteristike objekta i planovi za proizvodnju, da bi elektrana odgovarala pogonu, a ne obrnuto. Tako posmatrano, solarni paneli za privredu su deo upravljanja troškovima, a ne ukras na krovu.
Pravilno dimenzionisanje je važnije od maksimalnog broja panela
Veći sistem nije automatski i bolja investicija. Višak koji se proizvede, a ne potroši, ne vredi koliko struja koja je odmah iskorišćena u pogonu. Zato se pre projektovanja gledaju satna potrošnja, radno vreme, sezonske promene, snaga najvećih potrošača i koliko krova ili placa realno ima.
Prvo se, dakle, analizira potrošnja, pa se tek onda biraju broj i snaga panela. Pre odluke treba proveriti:
- godišnju i mesečnu potrošnju električne energije
- u kom delu dana nastaje najveća potrošnja
- snagu rashladnih i proizvodnih sistema
- stanje i orijentaciju krova
- dostupnu površinu za panele
- mogućnosti priključenja elektrane
- postojeću elektroenergetsku infrastrukturu
- planirano povećanje proizvodnje
Planovi su posebno važni. Ako sledeće godine stiže nova rashladna komora ili se širi proizvodnja, današnji računi nisu dobra osnova za dimenzionisanje sistema.
Solar kao deo dugoročnog plana pogona
Potrošnja raste sa svakim novim kapacitetom, pa se elektrana ne planira prema jučerašnjem pogonu, nego prema onome kakav će biti za pet godina.
Proširenje objekta, nove mašine ili veće komore treba da uđu u projekciju buduće potrošnje. Tako solarna energija za preradu hrane u Sremu postaje deo dugoročnog energetskog plana kompanije, zajedno sa energetskom efikasnošću, modernizacijom opreme i boljim upravljanjem potrošnjom.
Kolika može biti ušteda?
Poštena je samo jedna cifra: ona izračunata za konkretan pogon. Dva objekta iste kvadrature mogu proći potpuno različito ako jedan troši uglavnom danju, a drugi noću.
Ušteda se zato računa iz stvarnih podataka: potrošnja objekta se ukrsti sa očekivanom proizvodnjom elektrane, pa se vidi koliko struje sa krova pogon zaista može da iskoristi.
Zašto je Sremska Mitrovica zanimljiva za ovakve projekte?
Grad sedi na Savi i uz auto-put, industrijska baza je ozbiljna, a prehrambeni pogoni troše struju drugačije od kancelarija i tržnih centara: deo sistema kod njih ne staje nikad. Baš zbog tog neprekidnog rada solarna elektrana ovde ima vrlo praktičnu primenu.
Za kompanije koje planiraju modernizaciju objekta, solarni paneli za prehrambene pogone u Sremskoj Mitrovici mogu biti jedan od alata za kontrolu operativnih troškova. Odluka se, kao i uvek, donosi na osnovu stvarne potrošnje, tehničkih uslova i očekivane proizvodnje elektrane.
Vodite se potrebama vašeg pogona
Najviše dobijaju pogoni sa velikom dnevnom potrošnjom: hlađenje, prerada i rad proizvodne opreme. Ključ nije u maksimalnom broju panela, već u tome da se proizvodnja poklopi sa načinom rada pogona. Kada se solarni sistemi u Sremskoj Mitrovici projektuju prema stvarnom profilu potrošnje, rezultat je manja zavisnost od mreže i račun za struju koji može da se planira.
Često postavljana pitanja
Da li solar može da napaja hladnjaču?
Može da pokrije deo njene potrošnje. Obim zavisi od snage sistema, režima rada rashladne opreme i ukupne potrošnje objekta.
Da li prehrambeni pogon mora da pokrije celu potrošnju solarnim panelima?
Ne mora. Najčešće je racionalnije pokriti deo potrošnje koji se dobro poklapa sa proizvodnjom solarne elektrane.
Šta je najvažnije za procenu isplativosti?
Profil potrošnje, cena električne energije, očekivana proizvodnja sistema, mogućnosti objekta i način korišćenja proizvedene energije.
Da li je krov prehrambenog pogona pogodan za solarne panele?
Zavisi od konstrukcije, orijentacije, nagiba, raspoložive površine i senčenja. Pre instalacije je potrebna tehnička procena.
Da li se solar može kombinovati sa povećanjem proizvodnje?
Može. Ako se planira proširenje pogona, buduća potrošnja se uključuje u projektovanje da sistem ne bi bio pogrešno dimenzionisan.